Rimski vojnik

Legija u borbenom položaju

Sve do Marijeve reforme 107. godine pre nove ere, građani koji su posedovali minimalni cenz (najpre 11.000, a potom 4.000) morali su da služe vojsku. To je dužnost rimskog građanina.

Gaj Marije, reformator koji je stvorio plaćeničku vojsku, sedam puta je biran za konzula

Regrutovanje

Pre nego što je vojska postala profesionalna, konzul je, uz odobrenje Senata, bio zadužen da okupi trupe. Tokom 30 dana crvena zastava bi se vijorila na Kapitolu. Građani se prijavljuju na taj dilectus. Ispituje se njihovo prethodno vojničko iskustvo kao i da li su, iz nekog razloga, oslobođeni vojne obaveze. Konzul uzima onoliko vojnika koliko je odredio Senat i oni tada polažu zakletvu. U izuzetnim slučajevima konzul može da izvrši masovnu mobilizaciju (tumultus), kada regrutuje sve sposobne muškarce. Mobilizacija je mogla da se obavi čak i posle Marijeve reforme, a ljudi koji su želeli da naprave političku karijeru morali su obavezno da služe vojsku.

Oprema

U vreme dok je vojnik sam obezbeđivao svoju opremu, ona je zavisila od imovnog stanja i položaja u vojsci. Naravno, oprema za pešadiju razlikovala se od one za konjanike (lagano koplje i okrugli štit). Osim bronzanog ili kožnog šlema i oklopa (ili tunike od metalnih alki),

Detalj tunike sa alkama

 legionar nosi i koplje (hasta),

 dva teška koplja (pilum, dugačka dva metra i dometa 30 metara),

Vojnik baca pilum

 na desnoj strani kratak mač (gladius)

 i dugačak štit čiji se oblik vremenom menjao (scutum). 

Svaki vojnik se kretao natovaren sa 30 do 50 kilograma opreme. Na nogama ima obuću kožnih đonova ojačanih olovnim potplatama. Jasno je zašto se ritmički zvuk legionarskih koraka nadaleko čuo!

Rimska vojnička obuća

Ishrana

Osnovu čini žito i ishrana vojske je bila neprekidna briga za generale. Uobičajeni obrok se sastoji od hleba (jedan kilogram dnevno), masti (100 grama), eventualno sira i pola litre vina (često, sirće pomešano sa vodom).

Disciplina

Vrlo je stroga. Vojnik se, zakletvom koju polaže, uključuje u zajednicu boraca.. ali, nije izgubio svoju svest građanina. Zaklinje se da neće pobeći zbog kukavičluka, da neće napustiti redove, sem da bi oteo ili podigao sa zemlje neko oružje, napao neprijatelja i spasao svoje sugrađane. Zna da će biti surovo kažnjen za neposlušnost ili kukavičluk, ako se opusti, zaboravi lozinku, ali isto i zbog krađe, seksualnog zločina ili lažnog svedočenja. Kazne su bile novčane, bičevanje, batinanje, pa i pogubljenje. Ali, on se najviše plaši gubitka časti pred svima, jer ta sramota ostaje zauvek, i kada ponovo postane civil. Na isti način mu je veoma stalo do pohvala i počasnih odlikovanja (medaljona, venaca, narukvica,...).

Generali se nadaju da će biti izglasano da se za njih obave javne molitve zahvalnosti, ovacije (svečani ulazak u Rim) ili čak trijumf. Ali, u doba Carstva ove oznake slave rezervisane su za cara, pa generali moraju da se zadovolje pohvalama ili odlikovanjima.