Proricanje u Antičkom Rimu
Prvobitni Rimljani su suviše praktičnog duha da bi imali potrebu da proniknu u budućnost. Ta potreba će im se javiti kasnije, tek posle Drugog punskog rata, pod uticajem Grka i stanovnika istočnih zemalja. Italija će tada vrveti od stranaca vidovnjaka i astrologa, željnih da zarade, kako od običnog naroda tako i slavnih ljudi. Biće, u više navrata, proterivani, ali znaće da se nametnu i postanu neophodni čak i carevima.
Jedno tipično rimsko proricanje jeste dijalog sa bogovima. Oni se sa njima savetuju da ne bi prekršili pax deorum, pre nego što započnu bilo koju važniju akciju. Zbog toga treba praviti razliku između predskazanja i čuda.
Predskazanja su znaci odobravanja ili neodobravanja koje bogovi šalju ljudima, u zavisnosti od njihovih dela. Na primer, posmatra se let ptica (primanje auspicija od strane augura na određenom svetom mestu zvanom templum), ili se posmatra koliko jedu sveti pilići... Haruspici, sveštenici etrurskog porekla, vrlo poštovani u Rimu, odgonetaju volju bogova posmatranjem utrobe žrtvovanih životinja.
Ali, predskazanje će se videti samo ako ljudi žele da ga vide. Rimljani su na taj način čuvali deo slobode koja pripada smrtnicima.
Međutim, čudo ne može da se ignoriše, to je nepredvidiva pojava koja označava gnev bogova (krvava kiša, zemljotres, ili neočekivani pad sa trećeg sprata neke kuće,...). Tada bogove treba "zadovoljiti" da bi se ponovo uspostavio pax deorum. To je možda bila uloga kvindecemvira koji su u sibilskim knjigama (etrurskog porekla, kasnije dopunjenih grčkim proročanstvima) tražili prigodne religijske obrede kojima bi umirili bogove, shodno okolnostima koje je proizvelo čudo.
Prvobitni Rimljani su suviše praktičnog duha da bi imali potrebu da proniknu u budućnost. Ta potreba će im se javiti kasnije, tek posle Drugog punskog rata, pod uticajem Grka i stanovnika istočnih zemalja. Italija će tada vrveti od stranaca vidovnjaka i astrologa, željnih da zarade, kako od običnog naroda tako i slavnih ljudi. Biće, u više navrata, proterivani, ali znaće da se nametnu i postanu neophodni čak i carevima.
Jedno tipično rimsko proricanje jeste dijalog sa bogovima. Oni se sa njima savetuju da ne bi prekršili pax deorum, pre nego što započnu bilo koju važniju akciju. Zbog toga treba praviti razliku između predskazanja i čuda.
Predskazanja su znaci odobravanja ili neodobravanja koje bogovi šalju ljudima, u zavisnosti od njihovih dela. Na primer, posmatra se let ptica (primanje auspicija od strane augura na određenom svetom mestu zvanom templum), ili se posmatra koliko jedu sveti pilići... Haruspici, sveštenici etrurskog porekla, vrlo poštovani u Rimu, odgonetaju volju bogova posmatranjem utrobe žrtvovanih životinja.
Jetra sa instrukcijama za haruspicije nađena u Etruriji
Međutim, čudo ne može da se ignoriše, to je nepredvidiva pojava koja označava gnev bogova (krvava kiša, zemljotres, ili neočekivani pad sa trećeg sprata neke kuće,...). Tada bogove treba "zadovoljiti" da bi se ponovo uspostavio pax deorum. To je možda bila uloga kvindecemvira koji su u sibilskim knjigama (etrurskog porekla, kasnije dopunjenih grčkim proročanstvima) tražili prigodne religijske obrede kojima bi umirili bogove, shodno okolnostima koje je proizvelo čudo.
Нема коментара:
Постави коментар