Pisma

Slova K, Y i Z retko su upotrebljavana a slova I i J bila su ista, a upočetku su ista bila i slova U i V

Latinska abeceda: A, B, C, D, E, F, G, H, I, K, L, M, N, O, P, Q, R, S, T, V, X, Y, Z

Nazivi slova na latinskom: ā, bē, cē,dē, ē, ef, gē, hāī,kā, el, em, en, ō, pē, qū, er, es, tē, ū, ex, ī Graeca, zēta 

Rimljani su pisali mnogo i u svakoj prilici. Prirodno je da se zvanični spisi (acta diurna) potpisuju i pohranjuju (važan izvor za istoričare) i čak obilno nanovo prepisuju da bi bila razaslata širom Carstva.

Acta diurna može se smatrati i prvim novinama na svetu

Ali, sami građani međusobno razmenjuju obimnu prepisku, onda kada nisu obuzeti pisanjem knjiga. Državni službenici se tako okružuju manjom ili većom grupom robova-pisara kojima diktiraju sve ono što produkuju (servi ab epistulis ili ab litteris), dok drugi (ab librarii) prepisuju u više primeraka gospodarevo delo.

Rukopis se tokom vekova nije mnogo menjao. Od drugog veka pre Hrista Rimljani koriste velika slova (kvadratna kapitala). U klasično doba radije koriste rustična velika slova, varijantu prethodnih, koja im omoućava tečnije pisanje.

Primer latinskih velikih rustičnih slova 

U III veku posle Hrista pojavljuje se kod velikih slova uncijal i zatim, više korišćen, poluuncijal, što olakšava posao, kao i jedna vrsta slova nalik kurzivu.Ciceronov sekretar Tiron je čak izumeo neku vrstu stenografije za brzo hvatanje beleški. Treba naglasiti da reči nisu razdvojene i da nema interpunkcije. Svako čitanje je, dakle, iziskivalo prethodno dešifrovanje, a često je pisanom bilo potrebno i usmeno objašnjenje da bi se razumelo.

Za kratke poruke, beleške, Rimljani koriste male drvene table, izdubljene i premazane voskom (cerae). Pomoću malog bodeža urezuje slova, koja može da obriše ili ispravi vrstom lopatice koja se nalazi na drugom kraju bodeža. Uz pomoć kanapa može da sastavi više tablica, čak i da ih zatvori i zapečati voskom, ako ne želi da neko drugi, osim onog kome je namenjeno, pročita sadržaj.

Rimljanin piše na tablicama premazanim voskom

Drvene tablice premazane voskom na kakvima su Rimljani pisali

Ova pomamnost komunikacije zahtevala je pravu poštansku mrežu. Međutim, ona ne postoji i stvara se tek u doba Avgusta. A i tada je namenjena državnoj službi (cursus publicus). Postepeno se uspostavlja složena organizacija, podelom teritorije na distrikte. Svaki distikt ima svoje osoblje kojim rukovodi upravitelj (manceps), zadužen za čitavu infrastrukturu (briga o životinjama, teretnim kolima, štalama,...). Dnevna razdaljina prosečno iznosi 80km.Velika kola jedna prevale i trideset kilometara dok konjanik pređe i 160. U izuzetnim slučajevima, kuriri su prelazili i dvesta kilometara, smenjujući se, menjajući konje i jašući i noću. Pojedinci ne mogu da koriste takvu službu. Oni uglavnom pisma šalju po prijateljima koji putuju tamo gde se nalazi primalac. Pošta može da putuje nekoliko nedelja, pa i nekoliko meseci. Ako je u pitanju hitna poruka, bogati je poveravaju robovima određenim za takav posao (tabelarii ili cursores). U tom slučaju, prenos pošiljke je veoma skup.