Zdravlje i medicina u Starom Rimu       

                          

Rim nije znao za lekare sve do II veka pre nove ere. To ne znači da nisu bili upoznati sa izvesnim lekarskim znanjima. Čini se da je briga o telu, dakle o zdravlju, uvek bila izuzetno značajna za Rimljanina. Čisto, negovano telo, lepo ošišana kosa i obrijana brada su oznaka urbanitas, civilizovanosti, predstavljaju razliku između građanina i divljaka koji je zapušten i smrdljiv.  Briga o telu ujedno znači i briga o ponašanju, stavu, jednom rečju o ugledu (dignitas). Tokom prvih vekova Rima pater familias je brinuo o zdravlju svoje familije. Pribegava metodama predaka koje spajaju vradžbine I upotrebu onoga što pruža priroda. (Najbolji način da novorođenče bude zdravo jeste da mu se tri puta pljune na grudi, uz izgovaranje “magijskih reči”!). Lišće i korenje, životinjska mast, ulje, sirće ili puter (koji se, inače, ne koristi u ishrani), dovoljni su da izleče one koje je smrt poštedela. Katon Stariji je čak smislio spravu koja je pomagala kod preloma. Biljka koja je bila skoro univerzalni lek je laserpicium (biljka iz porodice štitonoša), čiji sok pomaže pri varenju, čini da rane zarastaju, služi kao protivotrov zmijskom ujedu, leči upalu grla, žuticu, pa čak i ćelavost, koje se Rimljani užasavaju (oni koji nisu te sreće da mogu, kao Cezar, neprekidno da mose krunu koja prikriva ćelu, stavljaju obloge napravljene od mešavine laserpicium-a, šafrana, bibera I izmeta pacova…).

Laserpitium je, prema Rimljanima, univerzalni lek

Prvi predstavnik naučne medicine u Rimu koji je ostao upamćen jeste Grk Arhagatos, koga je država smestila u kliniku na Forumu. Usledili su drugi, poput Esklepijada iz Bitinije, koji je otvorio medicinsku školu u I veku pre Hr. Ali, lekari su teško uspevali da pobede nepoverenje Rimljana. Ostajali su robovi, najčešće u privatnoj službi bogatih, profesora, pesnika. Ipak, to nije sprečilo pesnike enciklopediste pred kraj Republike ili na početku Carstva (Varon, Plinije Stariji) da pišu o lekarskoj veštini. Četrnaeste godine osnovana je zvanična škola za obrazovanje lekara. Od početka doba Avgusta, vojska ima svoje lekare I hirurge, imaju ih potom i gladijatorske škole, gimnazije, zanatske škole... Galen iz Pergama (129­-199), najslavniji lekar koji, krajem II veka leči Marka Aurelija iz Komoda, veran Hipokratovim principima, zapravo radi u gladijatorskoj kasarni.

Klaudije Galen iz Pergama 

Izvrstan naučnik i eklektik, na otmenom grčkom jeziku piše veliki broj radova o najraznovrsnijim temama, uglavnom filozofskim i medicinskim. Zaslužio je slavu zahvaljujući svojoj moći opažanja i dobroj dijagnostici zasnovanoj na sintezi raznih medicinskih teorija koje su u to doba bile popularne. Postoji i izvestan broj specijalista (za bolesti očiju, zuba, grla itd...). U doba Antonina, lekari su i filozofi koji se više ne zadovoljavaju samo lečenjem već definišu i okvire higijenskog načina života (ishranu, ritam aktivnosti) i donose određena pravila koja će imati uticaja i na moral.

Pored toga, u II veku se javlja i državna medicina. Lekari, koje plaća država, besplatno leče siromašne. Ima ih četrnaest (jedan za svaku regiju). To su archiatri populares koji treba prethodno da pokažu svoje umeće pred komisijom priznatih lekara. Od privatnih lekara nije tražena nikakva zvanična potvrda znanja (otud i mnogo šarlatana), ali je postojao i zakon kojim su kažnjavane lekarske greške.