Društvene igre

U prvim vekovima Rima život je bio naporan i ljudi su imali malo zabava, osim u vreme prazničnih dana i pijačnih, kada seljaci dolaze u grad (tokom nundinae, svakih devet dana). Osvajanja i bogatstva koja ona donose utiču na promenu života. Građanin više ne radi. Potrebna mu je razonoda. Rimljanin voli da se igra, jer je, mada odrastao, sačuvao dosta navika iz detinjstva.

Dečije igre su nam poznate zahvaljujući ponekim opisima pesnika i očuvanim figurativnim prikazima. Čigra, obruč (katkad ukrašen zvončićima), mala kolica u koja su upregnuti pas ili ovca najčešće su igračke. Ali, nije potrebno mnogo opreme za igru: praviti male kuće ili majušna kolica kolica u koja mogu da se upregnu miševi, pojahati štap i igrati se vojnika, ili oponašati sudije i magistrate – sve su to zanimljive aktivnosti.

Dečija igračka

 Igra pogađanja broja pokazanih prstiju, igra par-nepar (pogoditi broj kamenčića skrivenih u šaci) ili pogađanje lica ili naličja novčića čija jedna strana prikazuje lik a druga brod (otud latinski naziv capita i navia) takođe su vrlo zabavne. Lešnici se toliko koriste umesto klikera da prosto simbolizuju detinjstvo. Prilikom venčanja, prijatelji mladoženje ih bacaju na svadbenu povorku da bi naglasili da je doba igre završeno.

Deca se igraju loptama, klikerima i igraju 

Međutim, odrasli su zadržali strast za igrom i mnogi – čak i carevi – klade se u velike sume, mada je to zabranjeno zakonom, sem u vreme Saturnalija (u decembru), ali tada kockarski dugovi ne moraju da se plate. 

Rimljani bacaju kockice 

To su alea, naime, igre na sreću. Žetoni (tali) imaju četiri upotrebljive strane (vrednosti jedan, dva, tri i šest) a kockice (tesserae) šest strana (od kojih se prva zove canis).

Kockice rimskih vojnika

 Moguće su mnoge kombinacije; najveću dobit donosi „Venerino bacanje“ (šest različitih strana). Druge igre zahtevaju razmišljanje i proračun. Takav je slučaj sa igrom duodecim scripta (tako nazvanom jer je tabla za igru podeljena na 12 vertikalnih linija, presečenih jednom horizontalnom) koja se igra pomoću 15 piona koji se pokreću napred ili nazad bacanjem kockica. Vrlo je popularna bila igra ludus latrunculorum (igra vojnika, jer je reč latro pre nego što je počela da znači „razbojnik“, označavala plaćenika), koja je bila neka kombinacija naših igara dame i šaha.

Rimljani su dugo prezirali sportove, ako je bila posredi samo razonoda. Različiti treninzi na Marsovom polju (trke, borbe, igre koturovima, jahanje ili plivanje u Tibru) imali su cilj samo da ojačaju čoveka i pripreme ga za njegov vojnički poziv. Za vreme Carstva gimnastika postepeno posaje privlačna i svaki građanin u termama pomalo vežba pre nego što se prepusti zadovoljstvu kupanja. 

Rimljanke u bikiniju vežbaju u kupatilu pre kupanja (slika levo: gore i dole)

Bile su vrlo popularne igre loptom, pojedinačno ili u grupi. Postojale su lopte raznih veličina, najčešće živih boja: mala, prilično tvrda i ispunjena krznom, za dobacivanje, kožna lopta napunjena paperjem zvana pagenica (bez sumnje zato što je poreklom sa sela, veliki balon (follis) napunjen vazduhom ili paperjem. Follis. Rimska igra slična odbojci. udarcima pesnicom ili nadlakticom treba sprečiti da lopta padne na zemlju.

Follis. rimska igra slična odbojci. udarcima pesnicom ili nadlakticom treba sprečiti da lopta padne na zemlju (slika levo).

Rimljani su imali igru nalik  današnjem fudbalu

Jedna od omiljenih igara bila je trougao: trojica igrača se postave u trougao, svako sa po jednom loptom; svako može da baci loptu kome hoće, a može da primi i dve odjednom. Robovi sakupljaju lopte koje su pale i računaju poene. Na jednom reljefu prikazana je druga igra gde se lopta gura nečim što je nalik palici za hokej.

Možda među društvene igre treba svrstati neophodnu i vrlo cenjenu razonodu kakva je šetnja. Ona predstavlja priliku da se razgovara u dobrom i prijatnom društvu. Rim je za svoje zaljubljene imao mnogo portika i vrtova.