Odeća i ukrasi

Jedan od načina oblačenja toge

Deo odeće koji je simbol Rimljanina je toga. Etimološki, reč označava pravougaoni vuneni prekrivač koji nekada slui da se stavi preko kreveta, a nekad da se osoba u njega umota kad izlazi napolje.

Kasnije, toga postaje polukružna, dijametar joj je skoro šest metara, a poluprečnik dva i po.potrebna je pomoć roba da bi se obmotala i elegancija se prepoznaje po znalački složenim naborima. U doba Katona Starijeg bila je manje prostrana, tesnije se obavijala oko tela i pokrivala i desnu ruku. Samo je desna šaka bila slobodna. Gaj Grah je imao potrebu da oslobodi desnu ruku da bi pokretima bolje naglasio svoje govore. Jedan vek kasnije desna ruka je potpuno otkrivena i tkaninu podržava samo jedna kopča koja fiksira togu za tuniku, na desnom ramenu. 

Različiti načini nošenja toge 

Toga ostaje obeležje slobodnog građanina u doba mira, sve do kraja Repulike, a zatim se nosi samo tokom ceremonija i nekog zvaničnog događaja. Umesto nje, radije se nose komotni ogrtači. Toga građanina je bela. Deca (do 17 godina) i senatori nose toge obrubljene purpurnom trakom koja ima zaštitnu ulogu (to je toga praetexta). Može da bude ukrašena vezom i obojenim trakama, za zvaničnike, tokom svečanosti (traeba, picta,...). u doba Carstva javljaju se toge u svim bojama.

Ispod toge građanin nosi neku vrstu gaćica (subligaculum)

Donji veš Rimljanina

i tuniku, mahom bez rukava, koja je duga do kolena.

Tunike 

 Radi veće udobnosti, ponekad nosi ogrtač grčkog porekla (pallium)

Pallium

ili galskog (lacerna, neku vrstu pelerine sa kapuljačom – cucullus).

Cucullus

Ogrtač za putovanje je paenula od vune ili kože, bez rukava i sa kapuljačom.

Na glavi Rimljanin nosi okruglu kapicu (pileolus),

Pileolus

 a da bi se zaštitio od sunca, grčki šešir širokog oboda. Na nogama ima sandale, ali uz togu obuva calceus,

Calceus

 kratke čizmice od crne kože (crvene nose kurulski magistrati), pričvršćene kožnim trakama. Ima i papuče, čizme i drvene klompe.

Žene u kasično doba nisu nosile togu (nosile su je devojke ili žene na lošem glasu), već dugačku haljinu (stola) koja je, kod ruba, ukrašena vezom.

Kako se pravi stola

 Ispod nje nose tuniku i korset. Traka od platna služi kao prsluče. Preko haljine ide ogrtač, palla (koji podseća na pallium) ili paenula.

Palla

Ne nose šešir (prebacuju deo ogrtača preko glave), ali nose suncobran.

Rimljanka nosi deo ogrtača preko glave

Nose istu vrstu obuće kao muškarci, ali finiju i, najčešće, belu.

Ukrasi: bogate žene nose mnogo nakita (prstenje, ogrlice, narukvice, naušnice), često prilično krupnog, i koriste lepeze.

Odmah po okončanju Republike, ravna kosa, začešljana unazad i obmotana u običnu punđu, ustupa mesto različitim, vrlo osobenim frizurama.

U doba Carstva najpre su bile u modi kovrdže, potom znalački napravljene komplikovane frizure, uz pomoć umetaka. Često se koriste perike. Frizura postaje jednostavnija počev od III veka.

Muškarci imaju kratku kosu i briju bradu počev od III veka pre Hr. prema običaju koji su pokušali da uvedu berberi sa Sicilije, ali koji je naročito popularizovao Scipion Afrikanac. Samo adolescenti puštaju kosu i čekaju vreme da počnu da se briju. Kod odraslih muškaraca su duga kosa i brada znak da su u žalosti. Ali u II veku, počev od Hadrijana, brada se vraća u modu.

I muškarci i žene vode računa o svom izgledu. Već od klasičnog doba brinu o održavanju higijene. Koriste se i razni parfemi (ponekad veoma skupi). Ovidije nam je u Umetnosti ljubavi ostavio šaljivu sliku ove brige o eleganciji.