Rimski kalendar

Prema legendi prvi kalendar je sastavio kralj Romul. Godina je bila podeljena na deset lunarnih meseci. Dolaskom Nume na vlast, godina ima 12 meseci, i dalje lunarnih koji imaju 29 ili 31 dan, dakle godina od 355 dana koju treba dopunjavati svake godine jednim umetnutim mesecom, od 22 ili 23 dana, koji su zvali Mercedonius. Ovakav raspored nije bio zadovoljavajući, jer sveštenici zaduženi za organizaciju kalendara ovaj dodatni mesec smeštaju na nejednak način, često pod političkim pritiskom. Tek 46. godine pre nove ere Cezar odlučuje da izvrši reformu kalendara, tako da godina bude solarna i konačno fiksna. Bilo je i vreme da se to obavi jer su kalendarskoj godini nedostajala tri meseca da bi bila u skladu sa solarnom. Cezar, dakle, naređuje da najpre jedna godina ima 445 dana, da bi uspostavio poklapanje, a zatim, od 1. januara 45. godine pre Hr. počinje godina koja ima 365 dana. Takođe određuje da svaka treća godina bude prestupna (dakle, februaru se dodaje jedan dan, udvajajući šesti dan pre martovskih kalendi). Ovakav sistem još sadrži greške koje će, kasnije, u više navrata biti korigovane.
U početku je godina počinjala u martu. Zbog toga ne čudi što je septembar "sedmi" mesec, ili decembar "deseti" (decem na latinskom znači deset, a septem sedam). Godina počinje januarom 153. godine pre Hrista. Svaki mesec sadrži tri ključna datuma koji se poklapaju sa tri faze Meseca:

• kalende (prvi dan) koje označavaju mlad Mesec (starolatinski glagol calare znači pozivati, jer tog datuma sveštenici, nakon što su osmatrali planete, pozivaju narod da mu objave početak novog meseca), 
• none u prvoj četvrtini Meseca (petog u januaru, februaru, aprilu, junu, avgustu, septembru, novembru, decembru, a sedmog ostalih meseci) i 
• ide u vreme punog Meseca, osam dana posle nona (dakle, trinaestog ili petnaestog). Rimljani broje dane oj jednog ključnog datuma do sledećeg (govorilo se, na primer, "petog dana pre februarskih kalendi", da bi e označio 28. januar). Godine su se uopšteno računale od osnivanja Rima, 753. godine pre nove ere., a označavane su imenom konzula koji je izabran za tu godinu.

Kalendar sadrži i izvestan boj oznaka o prirodi dana. Tako je svaki deveti dan (nudinae) pijačni, dan odmora za seljake u polu koji dolaze u grad da prodaju svoje proizvode. Taj dan će posle Hrista postati sedmi u mesecu i hrišćani  će ga pretvoriti u "Gospodnji".
Dani u godini su podeljeni na dve kategorije:

• Dani fasti i nefasti. Fasti su bili određeni za administraciju i državne poslove. Tada mogu da zasedaju sudovi (fastus etimološki znači "tamo gde može da se govori"). A tokom dana nefasti bilo je zabranjeno baviti se državnim i sudskim poslovima.
• Dani festi i profesti. Prvi su rezervisani za bogove, a drugi ostavljeni aktivnostima ljudi. 

Ove dve kategorije se ne presecaju sistematično. Pošto su namenjeni bogovima festi dani su, naravno, nefasti za ljude. Ali ni profesti nisu, takođe fasti! A dani tokom kojih je dozvoljeno sazivanje komicija (skupštinski dani) sešteni su u dane fasti.

Osim toga, postoje i dani funesti koji su rezervisani za kult mrtvih i tada je svaka aktivnost zabranjena (dani religiosi, altri, vitiosi).

Tako, u vreme Republike, 109 dana su nefasti i 235 fasti. Ali, u doba Carstva broj dana nefasti je u tolikoj meri porastao da je u drugom veku svaki drugi dan bio praznični!

Praznici su uvek tokom nefasti dana, kada je, teorijski, zabranjen rad. Neki su fiksiranog datuma, onog koji najavljuju sveštenici, neki su pokretni, a određuje ih magistrat. Među najvažnijima treba pomenuti one koji imaju poreklo u zemljoradničkom načinu života, poput Sementivae (praznik setve), Ambarvalia (praznik polja), Compitalia (kada se odaje počast Larima postavljenim u poljima), Cerialia (posvećen Cereri), Volcanalia (praznik žetve), Vinalia... Lupercalia, koja je u februaru, možda podseća na Romulov život; u decembru Saturnalia omogućava zamenu uloga između robova i gospodara; 21. aprila Palilia slavi osnivanje Rima; u oktobru Equus October označava okončanje vojnog pohoda... Ukupno 45 fiksnih praznika u doba Republike.

Rimski meseci:

• Januarius (Janusov mesec)

• Februarius (mesec pročišćavanja - februare)

• Martius (Marsov mesec)

• Aprilis (reč etrurskog porekla Apru, označava Afroditu)

• Maius (mesec Maje, boginje napretka)

• Junius (Junonin mesec)

Ostali meseci nose redni broj. 

• Jul je Quintilis (što znači peti, a postao je Julius u Cezarovu čast, posle 44. godine pre Hr.).

• Avgust je Sextilis (šesti, postao Augustus 8. godine pre Hr. u carevu čast).

• September je sedmi mesec iz perioda kada je godina počinjala u martu, pre 153. pre Hr.

• October je osmi mesec.

• November od novem sto zači devet.

• December je dobio ime po latinskoj reci koja znači deset.