Rimska imena

Imena građana sadrže:

• ime (praenomen),
• prezime (nomen gentilicium - ime gensa tj. roda) i
• nadimak (cognomen).

Postoji osamnaest imena:

A = Aulije (Aulus)                             M' = Manije (Manius)

Ap ili App = Apije (Apius)                 N= Numerije (Numerius)

G = Gaj (C=Caius)                            P = Publije (Publius)

Gn = Gnej (Cn=Cnaeus)                    K ili Kv = Kvint (Q, Qu = Quintus)

K = Keso (Kaeso)                            S ili Seks = Sext (Sextus)

D = Decim (Decimus)                        Ser = Servije (Servius)

L = Lucije (Lucius)                            Sp = Spurije (Spurius)

Mam = Mamerkus (Mamercus)         T = Tit (Titus)

M = Marko (Markus)                        Ti ili Tib = Tiberije (Tiberius)

Nadimak je naročito počeo da se koristi posle Sule. Često označava neku fizičku ili moralnu osobenost: Caecus, slep; Barbatus, bradat; Calvus, ćelav; Brutus, glup; Cicero, grašak (verovatno neka bradavica ili mladež); Cato, prepreden; Rufus, riđokosi; Nasica, nosat; Cincinnatus, kovrdžave kose, itd.

Kada je nadimak postao nasledan, mogao je da se doda još jedan cognomen, kao kod Publija Kornelija Scipiona - "Afrikanac", zbog njegove pobede nad Kartaginom. Kod usvojenih slobodnih ljudi drugi nadimak je označavao prirodni rod: slavni Publije Kornelije  Scipion Emilijan bio je usvojenik Publija Kornelija Scipiona, ali je bio sin Emilija Paula. Kod oslobođenika nadimak je obično njihovo ime dok su bili robovi, koje dodaju imenu i prezimenu gospodara koji im je vratio slobodu. Žene imaju ženski oblik imena roda svoga oca: Kornelije Scipion ima ćerku Korneliju, a Marko Tulije Ciceron ima ćerku Tuliju.

U doba republike postalo je uobičajeno da se građanin naziva imenom i prezimenom. U klasičnom dobu se često dodaje i nadimak. U doba carstva nadimak preovlađuje u svakodnevnom životu i nije retkost da u se doda ironičan nadimak.