Rimska filozofska misao

Smatra se da Rimljani nisu imali sklonosti za filozofska razmišljanja. I tačno je da treba sačekati kraj Republike da bi se razvila rimska filozofska misao, a naročito sa Ciceronom koji je prvi ponudio vlastitu političku koncepciju i filozofiju istorije. 

Ciceronovo poprsje

Ipak, Rim je bio pod uticajem mnogih mislilaca još od osvita svoje istorije, pod okupacijom Etruraca i prilikom razmena sa Velikom Grčkom. Pitagorejci su ostavili snažan uticaj na Rimljane još u 4. veku pre Hr. Ali, do boljeg poznavanja filozofskih pravaca došlo je tek posle osvajanja grčko-istočnih prostora. Razne škole šalju učitelje i delegacije (da se založe za njihovu stvar) u novu prestonicu sveta. Senatori, često neskloni posebnim besedama, naročito zaziru od epikurejaca koje optužuju da kvare ljude (naročito mlade).

U više navrata dolazi do proterivanja filozofa (173. g. pre Hr., 161. g. pre Hr.). jedna delegacija iz Atine je 155. g. pre Hr. izazvala pravi skandal. Došli su da traže smanjenje dažbina nametnutih gradu, a u delegaciji su bili Karnead (upravitelj atinske Akademije), stoik Diogen i peripatetik Kritolaj. Karnead je dva dana zaredom držao govore o pravdi, iznoseći drugog dana, sa vatrenim ubeđenjem, suprotno od onoga što je tvrdio prethodnog. Publika, koja je najpre bila vrlo zainteresovana, postala je sasvim zbunjena i Katon je žurno zatražio da izazivači ovih neugodnosti budu proterani.

Međutim, Rimljani, malo-pomalo, počinju da prihvataju Grke. Mnogi bogati pripadnici plemstva poveravaju im obrazovanje svoje dece, a stoici su omiljeni u vladajućim krugovima. Panetije sa Rodosa postaje prijatelj i savetnik Scipiona Eilijana. Blosije iz Kume je savetnik Tiberija Graha. Tokom poslednjeg veka Republike, Posejdonije (naslednik Panetija) postaje učitelj i prijatelj Varona, Cicerona, Pompeja... rimljani počinju da pišu izvorna filozofska dela (Lukrecije, Ciceron,...), mada su još pod uticajem Grka (epikurejstvo kod Lukrecija, platonizam i stoicizam kod Cicerona). U prvom veku Seneka (na latinskom), a zatim Epiktet i Marko Aurelije (na grčkom u drugom veku) razvijaju stoicizam. Uostalom, drugi vek Carstva pogoduje filozofima – od kojih neki poseduju samo svoju bradu i neophodnu odeću.

Epikurejstvo i stoicizam u vreme Republike, stoicizam u vreme Carstva, zatim neoplatonizam. Filozofija je lagano, ali duboko prožela duh Rimljana. Ipak, oni su je prilagodili svom moralu i pragmatičnom mentalitetu: zanemarili su fizički i metafizički aspekt, da bi istakli etička razmatranja.