Rimska svakodnevica

U klasično doba, dan građanina je u skoro istoj meri bio podeljen na aktivnost (negotium) i odmor, razonodu (otium). Međutim, ovakva podela je donekle veštačka i ne odnosi se na svakoga na isti način. Osim toga, verovatno i nije bila uvek tačna, naročito u prvim vekovima, kada je trebalo mukotrpno obrađivati zemlju, a prinosi su bili mali. Zatim, i obaveza služenja vojske podrazumevala je drukčije korišćenje vremena, bar dok Marije nije stvorio profesionalnu vojsku. Dakle, možemo smatrati da je ovakva podela dana počela zaista da postoji tek onda kada građanin više nije radio, jer je sa rad prebacio na robove. A robovi rade dvanaest sati dnevno, često vrelo naporno, kao što je bio slučaj na selu.

Uzmimo najobičniji primer: Rimljanina koji živi u gradu u doba Cicerona, koji ne mora da radi (čak i ako nije bogat) i njegov uobičajeni radni dan (jer praznični dani podrazumevaju druge aktivnosti – na primer da prisustvuju nekom verskom obredu ili spektaklu).

Dan počinje izlaskom sunca. Posle kratkog obrednog pranja, građanin oblači togu preko tunike (u kojoj je spavao) i na brzinu doručkuje (ientaculum). Zatim stupa na pozornicu, jer javni život u Rimu uvek ima teatralni karakter. Ako je siromašan, odlazi kod svog pokrovitelja da primi sportulu (nešto novca što će mu omogućiti da preživi, u zamenu za sitne usluge; u početku je sportula bila u naturi, kako bi klijent imao šta da jede i da se ogreje). Ako je bogat, obavlja svoju dužnost kao patronus i smešta se u svoj atrium gde prima klijente. Ova prva aktivnost traje oko dva sata. Zove se salutatio.

Zatim, od trećeg sata počinju izlasci. Patron i njegovi klijenti – što je pokrovitelj značajniji, više je klijenata – u povorci kreću na Forum. Tamo se, od sredine prepodneva, okuplja puno ljudi. Magistrati se posvećuju svojim obavezama, bogati predstavljaju svoje poslove onima bogatijim od sebe, prijatelji prate svog pokrovitelja u tribunal (i svedoče u njegovu korist, čak i ako uopšte ne znaju šta je u pitanju, zbog obaveze fides). Trgovci su u potrazi za dobrim poslovima, stranci (pogotovo Grci i oni sa Istoka) sklapaju unosne poslove. Siromašniji klijenti se mešaju sa ljudima iz naroda koji su odeveni u proste tunike, sa robovima obrijanih glava, lunjaju po bazilikama (gde mogu da sklope kakav posao) ili se šetkaju trgovačkim ulicama. Poneko, ko mašta da nadmaši Cicerona, drži govor, dok ga bez milosti prekida zajedljiva publika. Neki moćnik paradira u nosiljci kroz gomilu prosjaka i šarlatana svih vrsta, a oni paze da izbegnu udarce bogataševih slugu koji okolo nose srebrne oklope na grudima, ističući svoj mavarski ten ili germanske mišiće. Većina običnog sveta završava prepodne u nekoj taverni (popinae), čekajući sedmi sat.

Kada dođe sedmi sat, naime, podne, oglase se trube. Sada je kasno da se ode kod pretora. Poslovi prestaju, politički život se zaustavlja. Počinje vreme razonode. Do 3. veka pre Hr. jedino se u podne jeo pravi obrok. Uveče se spremala vesperna. Počev od 2. veka pre Hr. cena je pomerena za dva do tri sata kasnije i postaje večera. U podne se samo nešto pojede na brzinu. To je prandium. Zatim dolazi popodnevni odmor, pogotovo kad je toplo vreme.

Posle odmora ulice i Forum preplavljuje šarolika masa, raznovrsnija nego što je bila prepodne.

Forum Romanum u vreme popodnevne gužve, rekonstrukcija

To je vreme šetnji i razgovora. Rimske gospođe koriste priliku da istaknu svoju odeću, a mladi ljudi pokušavaju da otkriju koja se lepotica krije iza zavesa nosiljki koje su vrlo brižljivo navučene, da ne bi odale neku neprikladnu nameru. U pojedinim ulicama, poput vicus Tuscus, nekoliko mladića orijentalnog porekla, upadljivo našminkani, nude svoje usluge, ili prostitutke u smeđim haljinama pozivaju one kojima se sreća nije osmehnula, da ih slede u obližnju javnu kuću.

Počev od 2. veka pre Hr., postao je običaj da se poslepodne ide u kupališta a zatim, od vremena Agripe, u one velike prostore za uživanje, nazvane terme.

Rimsko kupatilo 

 Najbogatiji imaju vlastita kupatila u svojoj kući (domus). Zatim sledi povraatak po živosti ulica, uz povremeno zaustavljanje da bi se procenila veština nekog žonglera ili zavirilo u budućnost kod neke gatare (od kraja Republike). Onda sledi cena.

Cena se obavlja sa prijateljima u trikliniju. Večera je sada postala jedini pravi obrok u toku dana. Međutim, ona obično traje dosta dugo.

Očuvan prikaz večere iz Pompeje

 Produžava se razgovorom ili nekom društvenom igrom, pa i šetnjom da bi se udahnulo malo svežeg večernjeg  vazduha. Kad sunce zađe, sve je gotovo i Rimljanin odlazi u postelju. No, ima i kod onih kod kojih posle večere sledi comisatio, neka vrsta pijanke koja im omogućava da radosti i tuge utope u vinu, do kasno u noć, uz svetlost zadimljenih lampi.